Списак владара Пољске

Ово је списак пољских владара од Мјешка I Пјаста до 1815. године.

За владаре пре Мјешка видети списак легендарних владара Пољске.

За владаре после 1815. видети Списак руских императора, јер су руски цареви носили титулу владара Пољске, а за после 1918. Списак председника Пољске.

Краљевина Пољска (960—1569)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Пјастови	Мјешко I Пјаст (Mieszko I)	960—992	Мјешко (Мјечислав) је био први познати пољски владар. Он је ујединио Пољске земље ујединио Пољске замље, увео хришћанство у Пољску, отворио прву познату пољску бискупију у Познању и одбранио ју је од немачких напада, али је и признао немачку врховну власт.
Пјастови	Болеслав Храбри (Bolesław I Chrobry)	992—1025	Син Мјешка и Дубравке од Бохемије; Био је јако крупан, тежак и мудар; Неуспех у покрштавању Пруса; Гњезно постаје надбискупија; Војвода Бохемије (1003—1004); Од 1025., први краљ Пољске; Проширио територију Пољске на: Шлеску, Померанију, Малопољску, Моравску, Словачку, Лужице и источну Галицију.
Пјастови	Мјешко II Пјаст (Mieszko II Lambert)	1025—1031	Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица; Носио титулу краља Пољске; Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити новцу; 1028. и 1030. је опустошио Саксонију; 1031. свргнуо га кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом.
Пјастови	Безприм Пјаст (Bezprym)	1031.	Најстарији син Болеслава Храброг и Јудите Угарске; 1031. кијевски кнез га довео на власт; Послао је краљевске знакове краљу Римљана тј. немачком краљу; Носио је титулу војводе (кнеза); Нове побуне сељака против феудализације; Био је насилан; Убијен је од сопствених присталица, који су гајили гнев према њему, због тиранства.
Пјастови	Мјешко II Пјаст, друга владавина	1031—1034	Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица; 1031. повратио власт у једној области и потом постепено освајао друге; Владао је с титулом војводе (кнеза); Изгубио је: Највећи део Лужица, источну Галицју и Словачку.
Пјастови	Казимир I Пјаст (Kazimierz I Odnowiciel)	1034—1058	Син Мјешка Ламберта и Риксе Лотарангијшке; Он је био висок човек, физички развијен и згодан, са дугом брадом и дугом косом и то запуштеном; Био је, до краја живота, посвећен обнови земље, и зато је добио надимак Обновитељ; Владао је с титулом војводе (кнеза); Нове побуне сељака против феудализације; Освојио је Мазовију, Шлеску и Померанију; Крунисање за пољског краља су му спречили непријатељи.
Пјастови	Болеслав II Смели (Bolesław II Szczodry)	1058—1079	Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге; Веровао је да без великодушнисти нема слободе и када човек има све треба дати оном који нема ништа; Нове побуне сељака против феудализације; Обновио је моћ пољске; Од 1076. краљ Пољске; 1079. га је незадовољно племство свргнуло са престола;
Пјастови	Владислав I Херман (Wladyslaw I Herman)	1079—1102	Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге; Нога му је била оболела, бог чега је био не покретан; Довели га на власт побуњени племићи; Владао је с титулом војводе (кнеза); Развијао је добре односе са Бохемијом и Светим римском царством; Био је вазал Светог римског царства; 1085. пристао да кнез Бохемије носи титулу краља Пољске; Смирио је побуне племића; За време Владислављеве старости стварну власт вршио је тиранин Сецех, због кога избија побуна у Шлеској; Досељавао је Јевреје; 1098. се морао одрећи Сецеха сбог опозиције синова.
Пјастови	Збигњев Пјаст (Zbigniew)	1102—1107	Син Владислава Хермана; Био је човек прилично скроман и једноставан; Владао је у Великопољској, Кујавији и Мазовији, с титулом војводе (кнеза); Борио се око престола с братом; Ослањао се на Бохемију; до 1106 остала му је само Мазовија; 1107. је изгубио је Мазовију;
Пјастови	Болеслав III Пјаст (Bolesław III Krzywousty)	1107—1138	Син Владислава Хермана; Био је једноставан; Имао је крива уста, али трудио се да их држи правилно; Владао је с титулом војводе (кнеза); Борио се око престола с братом; Ослањао се на Кијевску Русију; 1107. је збацио брата; Борио се са Светим римским царством и Бохемијом; Године 1109. је победио Свето римско царство, а брата ослепео; до 1022. године покрстио је Померанију; настојао је очувати надбискупију Гњезно; на самрти је поделио пољску међу синвима.
Пјастови	Владислав II Пјаст (Wladyslaw)	1138—1146	Син Болслава Кривоустог и Збиславе Сватополковне; Био је горд; Отац му је доделио Шлезију; Наследио је оца на престолу и тако добио Краков; Владао је с титулом војводе (кнеза); Борио се око престола с браћом; Подржавало га је Свето римско царство; Дао је велике привилегије племићима и тиме ослабио централну власт; Већи део владавине проводио је задовољан, у наручју своје супруге, која је имала велик утицај на њега, па је он, по њеном налогу убијао људе; 1146. Краков је освојио његов брат Болеслав IV Пјаст; Немци су успели да Владиславу поврате Шлезију.
Пјастови	Болеслав IV Пјаст (Boleslaw IV Kedzierzawy)	1146—1173	Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген; Отац му је доделио Кујавију и Мазовију; Борио се око престола с браћом; 1146. је освојио Краков и прогнао Владислава; Владао је с титулом војводе (кнеза); Одбио је да призна Фридриха Барбаросу за краља Римљана, тј. краља Немачке. августа 1157. Фридрих га је (због горе наведеног) напао и Болеслав је био приморан да да Владиславу Шлезију и да призна врховну власт Светог римског царства; Водио је мирољубиву политику.
Пјастови	Мјешко III Пјаст (Mieszko III Stary)	1173—1177	Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген; Отац му је доделио Померанију; После очеве смрти 1138. је освојио Великопољску; Борио се око престола с браћом; 1173. је наследио свог брата у Кракову, Мазовији и Кујавској; Владао је с титулом војводе (кнеза); У савезу са Русима је ратовао против Казимира и побеђивао га је; Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима; Био је презадовољан са својим поседима; Водио је мирољудиву политику са суседима.
Пјастови	Казимир II Пјаст (Kazimierz II Sprawiedliwy)	1177—1190	Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген; Био је племенит, пријатног изгледа, витак, висок, достојанствен, скроман, елегантан и разуман; Отац му није доделио ништа, али је свог брата Хенрика наследио у Сандомјежу; 1177. је освојио Краков; Владао је с титулом војводе (кнеза); Борио се око престола с браћом; 1186. је свом нећаку Лешку отео Кујавију и Мазовију; Ујединио је целу Малопољску; 12. јуна 1189. сву имовину је поклонио цркви Светог Вацлава у Кракову; Уживао је поштовање целог народа. Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима.
Пјастови	Мјешко III Пјаст, друга владавина	1190.	Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген; Збацио је брата с власти, али није се дуго одржао на војводском (кнежевском) месту, јер га је брат свргнуо.
Пјастови	Казимир II Пјаст, друга владавина	1190—1194	Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген. Владао је с титулом војводе (кнеза); Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима;
Пјастови	Лешко I Пјаст (Leszek Biały)	1194—1202	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Још као дечак био је јако мудар и искусан у лову. Због теликих борилачких вештина је волео витештво. Владао је с титулом војводе (кнеза); Борио се за престо са Владиславом Лаконогим и Мјешком; (1198-1202) - Мјешко је владао заједно са њим и то је имао положај Лешковог регента, због тога што је Лешку дао Кујавску; 1201. - Мјешко га је збацио, али он се исте године вратио на власт; 1202. - Лешко се, због смрти Мјешка, крунисао за војводу (кнеза) Пољске; 1202. - Владислав га је свргнуо;
Пјастови	Владислав III Пјаст (Władisław III Laskonogy)	1202.	Син Мјешка Старог; Био је приступачан, тако милостив, очаравајући и леп; Био је скроман и хуман; После очеве смрти поделио је Пољску са Лешком Белим и добио је Великопољску и краковски барони су га позвали против Лешка па је привремено окупирао Малопољску, али Лешко се вратио на власт после његовог повлачења. Владао је с титулом војводе (кнеза); Склопио је савез са Лешковим братом, Хенриком Брадатим и са Данским краљем.
Пјастови	Лешко I Пјаст, друга владавина	1202—1210	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Владао је с титулом војводе (кнеза); Битка код Завихоста 1205; пораз од стране кијевског кнеза Романа Мстиславича, који осваја већи део Пољске; 1207. постао је вазал папе, који га је чувао од немачке најезде.
Пјастови	Мјешко IV Пјаст (Mieszko IV Plątonogi)	1210—1211	Син Владислава II и Јелене Зноемске; 9. јуна 1210. папа му је прознао права за пољски престо и он је тада био у стању освојити Краков и освојио га је; Владао је с титулом војводе (кнеза).
Пјастови	Лешко I Пјаст, трећа владавина	1211—1227	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Владао је с титулом војводе (кнеза); Рат са Угарском око источне Галиције, али њу је 1214. освојио Данило Мстиславич, кијевски кнез; Пољска се проширила на исток; 1227. убијен је на пољском државном сабору у Гонсави
Пјастови	Владислав III Пјаст, друга владавина	1228.	Син Мјешка Старог; Успешна побуна против њега у Великопољској; 5. маја 1228. уговор из Калиша; Владислав абдицира у корист Лешковог сина.
Пјастови	Конрад Пјаст (Konrad I Mazowiecki)	1228—1238	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Био је окорели покварењак и зликовац; Отац му је оставио Мазовију; Био је претендент за пољски престо; Владао је с титулом војводе (кнеза); Ратови против Шлезије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235); Доба феудалне анархије у Пољској; 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац; октобар 1231. Опсада Стене; Конрадов пораз у експедицији према Кракову; јесен 1232. Опсада Сандомјежа; Конрадов пораз и пад Мазовије, под Хенрикову и Болеслављеву власт; 31. октобра 1232. Конрад признаје Болеслава за свог вадара и Болеслав му враћа мазовију и поједине делове Сандомјежа.
Пјастови	Болеслав V Пјаст (Bolesław V Wstydliwy)	1228—1238	Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка; Пошто је био малолетан, регент му је био стриц Хенрик Брадати, са другим рођацима; Владао је с титулом војводе (кнеза); Некако је успео Конраду Мазовском отети Сандомјеж; Сандомјеж му је био сопствено лено; Стално га је у Сандомјежу нападао Конрад Мазовски; У ратовима против Великопољске је успео добити неколико замкова; 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац; Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима; Власт му је отео Хенриков син, Хенрик Побожни.
Пјастови	Хенрик I Пјаст (Henryk Brodaty)	1228—1238	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Он је добио надимак Хенрик Брадати због тога, јер је на подстицање своје супруге Свете Јадвиге, напустио живот у раскоши; Пустио је браду и напустио је живот у раскоши; почео је да носи вунену одећу, а не блиставу одећу од злата; Био је скроман; Отац му је оставио Шлезију; Био је регент малолетног Болеслава, али вршио је све владарске функције; Владао је с титулом војводе (кнеза); Ратови против Мазовије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235); Ратови против Великопољске (1231—1234.), (1235) и (1237—1238.); 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац; Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима.
Пјастови	Хенрик II Пјаст (Henryk II Pobożny)	1228—1238	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; Хенрик је био човек посвећен Богу (по томе назван Побожни), био је доброчинитељ и као храбри и одани Хрстосов војник је храбро пркосио Татарима и од Татарске руке је и погинуо; Наследио је престо од оца занемарујући малолетног Болеслава; Владао је Шлезијом, Пољском и Малопољском; Владао је с титулом војводе (кнеза); Развијао је добре односе са својим племићима, осим са Болеславом, који је прогласио одцепљење Сандомјежа; Рат против Светог римског царства (1238—1239) и тиме је заустављен продор Немаца у Пољску на дуже време; (13. фебруара - 9. априла) 1241. Нејзда Монгола (Татара); Монголско пљачкање и освајање Малопољске; Битка код Легнице (9. априла); Хенрикова погибија.
Пјастови	Болеслав V Пјаст	1238—1243	Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка; Владао је само у Сандомјежу; Владао је с титулом војводе (кнеза); Због његове малолетности регент му је био Климент од Рушче; Рат против Конрада Мазовског (1239); (13. фебруара - 9. априла) 1241. Монголска (Татарска) најезда; Болеслав у на самом почетку године бежи из Сандомјежа у Краков; 13. фебруара пад Сандомјежа; 18/28. марта Болеслав је, са својом мајком и супругом, побегао у Угарску, своме тасту, али када је сазнао да ни у Угарској због Монголских насртаја није безбедно побегао је у Моравску; 1242. је онбовио своју независну власт у Сандомјежу уз помоћ Климента од Рушче; Склопио је мир са Конрадом.
Пјастови	Конрад Пјаст, друга владавина	1241—1243	Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске; 10. јула 1241. Конрад је подигао велику војску и уз подршку деце је са њом освојио, од Монгола, Краков; Владао је с титулом војводе (кнеза); 29. јуна 1242. покољ оних куји нису хтели да буду Конрадови поданици; Опадање централне власти; Пољаци примају немачки језик као званични; Рат (у савезу са Тевтонским витезовима и Великопољском) против Гдањска (1242—1243); Конрад осваја Сартовицу (4. децембра 1242), Визогрод (децембра 1242) и Накло (јенуара 1243); Почетком 1243. Конрад ј на наговарање Ополе, Познања, Литванаца и Монгола објавио рат Болеславу; Битка код Суходоља (25. маја 1243); Климент од Рушче је је уништио Конрадову војску И Конрад напушта земљу.
Пјастови	Болеслав V Пјаст, друга владавина	1243—1279	Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка; После победе код Суходоља освојио је Краков; Владао је с титулом војводе (кнеза); 1246. државни удар Конрада Мазовског; Експедиција против Татара (1248—1249.); 1251. откривена је со у близини Бохње; Експедиције против Бохемије (1253) и (1260); Давање привилегија свештенству (1252—1258); Више не јача утицај Светог римског царства у Пољској, али Болеслав Светом римском царству поклања неке градове; Слабљење централне власти; Експедиција против Ленчице (1259); (30. новембра 1259 - 12. фебруара 1260) Друга Монголска (Татарска) најезда; 30. новембра 1259. Монголи пљачкају Завихост и Битом; 2. новембра 1260. Пад Сандомјежа; Монголи извршили покољ 48 Доминиканаца у цркви Светог Јакова; Болеслав бежи у Угарску; 12. фебруара паљење и пљачкање Кракова; војводин (кнежев) замак је одбрањен; јуна 1260. освета над Татарима; Битка код Кракова (14. јуна 1260); погибија татарског намесника у пољској, Комата; 1265. инвазија Литванаца и Русина; Битка код Варта (19. јуна 1266); поражен е русински кнез Шварно; 1271. побуна против Болеслава, с циљем да Владислава Ополског доведу на власт; Битка код Богуцина (2. јуна 1271); пораз Владислављеве војске тј. кукавичке руље 1273. Болеслављева освета над Владиславаом Пљачкање Владислављевих области; 1274. мир са Ополом; 1277. мир са Бохемијом.
Пјастови	Лешко II Пјаст (Leszek II Czarny)	1279—1288	Унук Конрада Мазовског и усвојени син Болеслава Стидљивог; Био је вољен и цењен од својих поданика; Придржавао се пољских обичаја; Владао је с титулом војводе (кнеза); 1280. побуна племића Лава Данијеловича, уз помоћ Монгола; 1282. напади су одбијени, а побуна угушена; Честе провале Литванаца; 1282. сукоб с црквом; 1285. упад Вроцлавског господара у Малопољску; Јанош и Отон Старзов су незадовољни Лешковом владавином (посебно због Вроцлавског упада) дижу против Лешка целу земљу; Битка код Бохње (3. маја 1285); Лешкова победа над побуњеницима, који се смирују; 1286. измирење са црквом; (7. децембра 1287 - крајем јануара 1288) трећа Монголска (татарска) инвазија на Пољску; Опсада Сандомјежа (децембра 1287); потпун русински пораз; Битка код Лагува (Битка за Лујса гору) (децембра 1287); потпун татарски пораз; Битка код Кјелце (20. децембра 1287); пораз татарских трупа, које напуштају Малопољску; Опсада Кракова (24. децембра 1287); пораз нових татарских одреда; Побуна у Кракову (1288); побуњеници опљачкали град; Битка код Старог Сонча (јануар 1288); пораз татарских одреда; Татарска пљачка региона Подхале (јануар 1288); Татарска пљачка Подолињеца (јануар 1288); Битка код Црног Дунајеца (јануар 1288); пораз татарских одреда, који потом напуштају Пољску; Неуспешни рат против племића Конрада Черског (прва половина 1288).
Пјастови	Хенрик IV Пјаст (Henryk IV Prawy)	1288—1290	Унук Хенрика Побожног; 1288. дошао је на власт без подршке цркве, која је хтела да на престо доведе Болеслава Плоцког; Владао је с титулом војводе (кнеза); Људи су му завидели због наслеђивања целог војводства Вроцлава и куповине неких подручја; Честе провале Русина; Водио је ратове са племићима и узурпаторима, за обнову централне власти; У тим борбама је изгубио власт у Кракову, али се вратио на власт августа 1288., иако никад није успео да обнови власт у Сандомјежу; Сукоб са црквом, пошто је подржавала његове непријатеље; Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима; На самрти је поделио земљу рођацима.
Пјастови	Пшемисл II Пјаст (Przemysł II)	1290—1291	Чукун унук Мјешка Старог; Он је био човек, чији га пољски народ кроз све генерације и векове треба хвалити. Он је проширио своје краљевске поседе и ојачао је централну власт; 25. јула 1290. Пшемисл је умарширао у Краков; Владао је с титулом војводе (кнеза); 12. септембра Пшемисл напушта Краков и предаје знакове власти, али је наставио владати у Кракову; у јесен је постао престолонаследник Великопољске; 15. новембра Пшемисл предаје Бохемији све своје поседе осим Кракова 6. или 7. јануара 1291. Пшемисл је предао и Краков Бохемији, али је наставио носити ту титулу.
Пшемисловићи	Вацлав II Пшемисл (Wacław II Przemyślida)	1291—1305	Зет Пшемисла Пјаста; Овај чувени краљ је волео и поштовао свештенство, финансиран је од стране манастира и штитио их је; Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима; 1295. је почео губити територију Пољске; 1296. обновио је своју власт; Од 1300. краљ Пољске; Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак; Малопољска се насељава Немцима.
Пјастови	Пшемисл II Пјаст, друга владавина	1295—1296	Чукун унук Мјешка Старог; 26. јула 1295. - крунисао се за пољског краља у Гњезну; 8. фебруара 1296. - убили су га Вацлавови људи.
Пшемисловићи	Вацлав III Пшемисл (Wacław III Przemyślida)	1305—1306	Син Вацлава II и Јудите Хабзбуршке; Упустио се у пијанчење; Носио је титулу краља Пољске; Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима; 1306. је хтео да учини Пољску својим наследном земљом, па ју је напао и погинуо;
Пјастови	Владислав I Пјаст (Władysław Łokietek)	1306—1333	Унук Конрада Мазовског; Био је храбар, уман, витак, мишићав вредан човек. Од младости до старости, иако исцрпљен, задржао је снагу ума и тела. Није могао наћи ниједног пристојног витеза подједнако високог; Награђивао је инталигентне, ниске људе; Отац му је оставио Брест-Кујавску; Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја; Постао је војвода (кнез) Сјерадза 1288., а касније владар Мазовије и Шлезије; После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију; 1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца и уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију; Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328); После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску; 1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена; 1319. се крунисао за краља Пољске; Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.
Пјастови	Казимир III (Kazimierz III Wielki)	1333—1370	Унук Конрада Мазовског; Био је висок, дебео, озбиљног лица, косе, густе и коврџаве и с дугом брадом. Волео је празнике; пријатељски настројен, разуман, пажљив, добар, славан и приступачан; Носио титулу краља Пољске, који му народ није признавао, него признавао за краља Кракова; 1335. се одрекао Шлеске; Богатство и просперитет Пољске; Мировни споразуми: са Угарском 1334., са Бохемијом 1336. и Тевтонским редом 1343.; Раст економије; 1347. законик: Статути Казимира Великог; Потврдио је привилегије Јеврејима и ограничио је њихове каматне стопе на 8%; 1355. за свог наседника је прогласио угарског краља Лајоша; Племство више не мора да плаћа експедиције ван Пољске; 1364. основао универзитет у Кракову; Саградио је бројне замкове и реформисао војску. Освојио је Галицију-Волинију;
Анжујци	Лајош I Анжујски (Ludwik Wielki Wegierski)	1370—1382	Сестрић Казимира Великог и унук по мајци Владислава Ниског; Он је био резвијен човек, са охолим очима, коврџаве косе и браде, са светлим лицем, великим уснама и благо погрбљеним раменима; Био је једини Угарско-пољски краљ; владао подручјима од Висле до Јадранског мора; 1377. - после неколико пораза, побеђује Литванце и осваја Подолију; Најмоћнији владар Европе свог времена; Угарска на врхунцу моћи; Племство незадовољно због владавине странаца;
Анжујци	Јадвига Пољска (Jadwiga)	1382—1399	Кћерка Лајоша и Јелисавете Котроманић; Лице јој је било веома лепо, али лепши су били њени манири и врлине; После дугих преговора и грађанског рата у Великопоској на Пољски престо 1383. долази Лајошева кћерка Јадвига: распад уније између Литваније и Пољске; Галиција-Волинија остаје у Угарским рукама; 1384. - крунисање у Кракову за краљицу Пољске; мај 1385. - удаја за Владислава Јагела, великог кнеза Литваније; Имала је мало удела у правој власти, али је била дипломатски ангажована; Рат против Угарске (1387): повратак Галиције-Волиније; Превела је многе књиге са латинског на пољски; Основала је много болница; Основала је бискупију у Вилњусу; Краковски универзитет у чат Јадвиге и њеног супруга мења име у Јаглелонски универзитет. 22. јуна 1399. - смрт од компликација на порођају; проглашена је светитељком.
Персонална унија са Литванијом
Јагелонци	Владислав II Јагелонац (Władysław II Jagiełło)	1385—1434	Супруг Јадвиге Пољске; Младост му је била несрећна; Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат; мај 1385. венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу његово име, Јогаила Алгирдаитис је промењено у Вадислав Јагело) и крунисање за пољског краља; Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата; 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а Јагелов рођак Витолд заједно са тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витолду даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније 1399. - смрт Јадвиге: Владислав нема права да је наследи, али нема никаквих претендената, па наставља да влада до 1434: Рат против Тевтонске државе; 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске; 1409. - Пољаци су их одбили и освојили Бамберг; 1409. - склопљен привремени мир; 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске; Постао витез Змај.
Јагелонци	Владислав III Јагелонац (Władysław III Jagiellończyk)	1434—1444	Син Владислава Јагела и Софије Халшанске; Био је леп; имао је црну косу и црне очи; 25. јула 1434. - Владислављево крунисање: било је прекинуто од непријатељски настројених племића; Његова пуна титула гласила је: Владислав, милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске, Сандомјежа, Кракова, Сјерадза, Ленчице, Кујавије, велики кнез Литве, господар Помераније и Рутеније; За време његове малолетности регент му је био краковски бискуп и кардинал Збигњев Олесницки, мајка и други саветници; Збигњев је злоупотребљавао свој положај, тако што се мешао у државне послове, које Владислав није редио; и тиме прекршио споразум, који је Владислав потписао са племићима; 1438. - парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле; 1440. - Владислав се уз помоћ папе бори за угарску круну; Владислав крунисан за угарског краља Владислава I; 1442. - победа у рату за круну Светог Стефана; Негодовање пољских племића, због нове персоналне уније са Угарском,; због које Владислав занемарује Пољску; 1443—1444. Варнински крсташки рат; 10. новембар 1444. Битка код Варне: Владислав гине.
Јагелонци	Казимир IV (Kazimierz IV Jagiellończyk)	1444—1492	Син Владислава Јагела и Софије Халшанске; Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов; 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији; За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи; 1445. - изабран је за краља Пољске; 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске; 1454. - Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску; 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
Јагелонци	Јан I Олбрахт (Jan I Olbracht)	1492—1501	Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке; Био је висок, с очима боје лешника, имао је љутуто лице. Кошчат и јак; груди руке и ноге су му биле дебље, имао је ретку косу на глави, коју је покривао капом. Имао је брзе рефлексе, најчешће у мачевању. Волео је борбу; Његова пуна титула гласила је: Са милошћу Божјом, краљ Пољске, Кракова, Сандомјежа, Сјерадза, Ленчице, Кујавске, велики кнез Литваније, господар и наследник Русије, Пруске, Хелмна, Елбага и Помераније; Није владао у Литванији; Био је образован; Покушавао је да ојача моћ монарха у Пољској, али је све то било узалудно, а привилегије племића су још више порасле; Финансијска криза; Борио се за интересе племића и тако није укинуо кметство; Племство је било тако задовољно да је само финансирало поход против молдавског војводе Стефана Великог: Намеравали су да на престо у Молдавији доведу Жигмунда Старог, Јановог брата; Битка код Буковине: Пољаци до ногу потучени; Кад су сазнали за тај пораз у земљу су провалили Татари и њихови врховни господари Турци; Мир између Пољака и Татара.
Јагелонци	Александар I Пољски (Aleksander I Jagiellończyk)	1501—1505	Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке; Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор; Поново је ујединио Пољску са Литванијом; Пољску су опустошили Татари; Стефан Велики је освојио Покутију; Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ; После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом; 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле; На самрти наредио је напад на Татаре: Битка код Клецког, победа над Татарима.
Јагелонци	Жигмунд I Пољски (Zygmunt I Stary)	1506—1548	Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке; Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе; Ра против Русије (1507—1508.) Водио је рат против Пруске: 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање; Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску; Мир с Турцима 1525., на три године; 1529. - освајање Мазовије; Рефоримисао је правосуђе; Раст економије; Био је мецена уметности;
Јагелонци	Жигмунд II Пољски (Zygmunt II August)	1548—1572	Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца; Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе; Ливонски рат (1558—1583.): 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат; 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце; 1560. - Пад Фелина, под Руску власт; 1561. - Ливонија се потчињава Пољској; 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули; Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех; Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су; 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.

Република Пољска (1569—1795.)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Реална унија са Литванијом
Изборна монархија - Племство бира монархе
Династија Валоа	Анри III Валоа (Henryk Walezy)	1573—1574	Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању. 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима; 24. јануар 1574. - завладао је Пољском; Ливонски рат: Руси освајају Естонију 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Пољаци су прогласили да је абдицирао.
Јагелонци	Ана Јагелонска (Anna Jagiellonka)	1575—1586	Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца; Била је ниска, али веома пријатна; 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза; Ливонски рат: 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов; 1577. - Руси освајају Естонију; 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...; 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
Династија Батори	Стефан Батори (Stefan I Batory)	1576—1586	Супруг Ане Јагелонске; То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.; 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском; Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве; Ливонски рат: 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк; 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа; 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година; 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Династија Васа	Сигисмунд III Васа (Zygmunt III Waza)	1587—1632	Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан.; 18. септембра 1587. - изабран за краља Пољске; Био ватрен католик и борио се против протестаната; 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве; Пољско-шведски рат (1600—1611): 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола; Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа; 1606. - Битка код Хела: Пољска победа; 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова; Пољско-шведски рат (1617—1629): 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо; 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа; 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск; Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
Династија Васа	Владислав IV Васа (Władysław IV Vasa)	1632—1648	Син Сигисмунда Васе; Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.; Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат; Честе стране инвазије: све су одбијене; Верска толеранција; Војне реформе; Златно доба Пољске; Напетости у земљи: неслагања племића; Члан реда Златног руна.
Династија Васа	Јан II Казимир (Jan II Kazimierz Waza)	1648—1668	Син Сигисмунда Васе; Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.; 1648. - побуна козака; Козаци проглашавају за свог владара руског цара; Руско-пољски рат (1654—1657.); Био је члан језуита; Одметање племића; Рат против Швеђана (1655—1660.), тј. Потоп: Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли; Пољска је срављена са земљом; 1660. - одрекао се права на шведски престо; Швеђанима је предата Ливонија са Ригом; 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
Династија Вишњевецки	Михаил Корибут Вишњевецки (Michał Korybut Wiśniowiecki)	1669—1673	Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане; 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске; 29. септембра 1669. - крунисан је; Феудална анархија у Пољско-Литванској унији 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна; 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља; 1670. - почео је враћати козаке под своју власт; 28. новембра 1670. - побуна у Пруској: 1671. - нове побуне козака; 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије; јун 1572. - Турци упадају у Украјину Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа); (20 - 29. септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана; Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра); 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника 1672. - смиривање козака; 27. јуна 1672. државну удар незадовољника; 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере; 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата: Варшава спремљена за одбрану; Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески; Јан упада у Молдавију 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске.
Династија Собјески	Јан III Собјески (Jan III Sobieski)	1673—1695	Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен; Стабилност Пољско-Литванке уније; (1674—1676.) - рат с Турцима и Татарима: Битка код Бара (1674): Пољска победа; Битка код Лавова (1675): Пољска победа; Битка код Теребовља (1675); Битка код Војнилова (1675): Пољска победа; Битка код Журавна (1676): Пољска победа; Повратак Жоравна, Бара и Решова; Јан добио надимак Лехистански лав; Учвршћивање централне власти; Војне реформе; (1674—1676.) - рат с Турцима и Татарима: 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство; 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз; 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа; 1684. - Битка код Јазловице; 1684. - Битка код Жвањеца; 1684. - Битка код Јашија; 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа; 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа; 1695. - Татарска инвазија на Републику; 11—12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа; 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
Династија Ветин	Август II Јаки (August II Mocny)	1697—1706	Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес. Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока; Био је јако вешт са пиштољем; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; Велики северни рат (1700—1721.): Није успео повратити Ливонију; Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима; август 1706. - Швеђани су га поразили; 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
Династија Лешћински	Станислав Лешћински (Stanisław Leszczyński)	1706—1709	Фридрих Август се одрекао престола у његову корист: Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења; Био је најмоћнији великопољски племић; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист; 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије; 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину; 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство; 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске; 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист.
Династија Ветин	Август II Јаки, друга владавина	1709—1733	1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо; Политика неискрених савеза; Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт; 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
Династија Лешћински	Станислав Лешћински, друга владавина	1733—1734	12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља; 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин децембар 1233. - Август је освојио Краков; (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа; 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун; 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот; 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг, а племство га проглашава збаченог са престола.
Династија Ветин	Август III Ветин, (August III Sas)	1734—1763	Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине; Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица; Волео је уметност и луксуз. Уз помоћ Руса се домогао власти; Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл Није био човек створен за владара; Признат је за краља само од стране малопољских племића; Волео је уметност и луксуз; (1241—1245.) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника; 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
Династија Поњатовски	Станислав II Август Поњатовски, (Stanisław August Poniatowski)	1764—1795	Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.; Пољска под утицајем Русије и Пруске; Русија контролише племство; Економске реформе: поништено либерум вето; Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе; Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768—1772.); 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије; Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање; 1773 скупштина сејм је потврдила поделу 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето; Читаво племство устало је против краља: основана конфедерација из Тарговице Русија подржава побуну; Руско-Пољски рат 1792. Друга подела Пољске 1793. 1795. - Кошћушков устанак; Коначна и трећа подела пољске; Станислав морао да абдицира; Пољска је постала протекторат Русије.

Варшавско војводство (1807—1815.)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Држава зависна од Француске и створена због њених потреба
Персонална унија са Саксонијом
Династија Ветин	Фридрих Август I од Саксоније (Fryderyk August I)	1807—1815	1807. - донесен устав Најзначајнија особа у војводству био је француски амбасадор; 1809. - Аустријанци улазе у Варшаву, али је она ослобођена, као и Лавов; У војводству је, у почетку, било 40.000 војника, У војводству је 1810. било 100.000 војника; У војводству је 1812. било 200.000 војника; Инфлација, због дугова које им је наметнула Француска; 1813. - већину војводства је после француског пораза добила Русија. 1815. - Бечки конгрес: Четврта подела пољске између Пруске, Русије и Аустрије.

Новембарски устанак (1830—1831.)

Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Побуна против руске окупације - ослобођење само Варшаве
Јозеф Хлопицки (Józef Chłopicki)	1830—1831	Био пољски генерал; Био Наполеонов генерал; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; Био је врховни војни заповедник побуњеника; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Михаил Гедеон Рацивил (Michał Gedeon Radziwiłł)	1830—1831	Био пољски генерал и кнез; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Жигмунд Скржинецки (Jan Zygmunt Skrzynecki)	1830—1831	Био пољски генерал; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; Био је врховни војни заповедник побуњеника; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Хенрик Дембињски (Henryk Dembiński)	1830—1831	Био пољски инжењер и пустолов; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Игњатије Прондзински (Ignacy Prądzyński)	1830—1831	Био пољски бригадни генерал; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Казимир Малаховски (Kazimierz Małachowski)	1830—1831	Био пољски генерал; 1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена;; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Мацеј Рубински (Maciej Rybiński)	1830—1831	1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; Био је пољски шеф државе; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Непомук Умински (Jan Nepomucen Umiński)	1830—1831	1830—1831. Новембарски устанак; 1830. - Варшава је ослобођена; Био је пољски шеф државе; Битка код Велике Дембе; Битка код Остроленке; мај 1831. - устанак је угушен.

Галерија грбова

• 
  Грб Казимира Праведног, Лешка Белог и Болеслава Стидљивог
• 
  Грб Хенрика Брадатог, Хенрика Побожног и Хенрика Правог
• 
  Грб Лешка Црног и Казимира Великог
• 
  Грб Пшемисла II, који је касније постао грб Пољске
• 
  Грб династије Пшемисл
• 
  Грб Владислава Ниског
• 
  Грб Лајоша Великог
• 
  Грб Јадвиге Пољске
• 
  Грб Јагелонаца
• 
  Грб Владислава Јагела
• 
  Грб Владислава Варненчика
• 
  Грб Казимира Јагелонца
• 
  Грб Александра Јагелонца
• 
  Грб Жигмунда Августа
• 
  Грб Хенрика Валое
• 
  Грб Стефана Баторија
• 
  Грб династије Васа
• 
  Грб Михаила Корибута
• 
  Грб Јана Собјеског
• 
  Грб династије Ветин
• 
  Грб Августа Јаког
• 
  Грб Станислава Лешћинског
• 
  Грб Августа III
• 
  Грб Станислава Августа Поњатовског

Види још

• Кнежеви Сјерадза
• Кнежеви Ленчице
• Кнежеви Мазовије
• Кнежеви Великопољске
• Кнежеви Шлезије
• Легендарни кнежеви Пољске
• Јагелонска ера
• Пјастовска ера
• Круна Пољске
• Државна заједница Литваније и Пољске